Setva strnih žita u punom jeku u Semberiji (BIH)

Na semberskim oranicama traktori uveliko bruje jer je jesenja setva strnih žita u punom je jeku. Biće zasejano 16.800 hektara, što je povećanje setvenih površina za sedam odsto.

Vremenski uslovi odgovarali su izvođenju poljoprivrednih radova, te će većina ratara ovaj posao završiti u optimalnom roku. Obradovao ih je i podsticaj Vlade RS, odnosno Ministarstva poljoprivrede koji će iznositi 300 KM po hektaru zasejane površine, umesto dosadašnjih 200 KM.

Najviše oranica u Semberiji biće zasejano pšenicom, oko 13.000 hektara, ječmom 2800 hektara, tritikaleom 225, uljanom repicom 500, a ostalo zobi, krmnim biljem i povrćem.
Đorđe Jeftić iz Amajlija obrađuje šest hektara. Seje pšenicu, ječam i zob.

-Pridržavam se preporuke stručnjaka da sejem u optimalnom agro-roku. Dosadašnja iskustva su pokazala da to je najbolje. Nekada je zemlja presuva, nekada nam obilne padavine ne daju da uđemo u njive. Ove godine nas je vreme baš poslužilo – kaže Jeftić.
Vlada i Ministarstvo poljoprivrede RS doneli su odluku da za pšenicu koja se proizvede u 2020. godini, podsticaj za proizvodnju bude za 100 maraka veći po hektaru posejane pšenice u odnosu na prethodnu godinu.

Cilj je da se održi isti nivo proizvodnje pšenice. Ko i pod kojim uslovima može da ostvari ovu subvenciju, definisano je izmenama i dopunama Pravilnika o podsticajima

Rukovodilac Agencije za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Dragan Zarić pojašnjava da bi ostvarili pravo na podsticaj, ratari treba da zaseju najmanje i 1,5 hektar, da koriste deklarisano seme i primene propisanu tehnologiju.

Njima će, kao i do sada, na raspolaganju biti i regresirani dizel za proletne i jesenje setvene radove, sredstva za kapitalne investicije, kao i sredstva za osiguranje proizvodnje.
I agronomi upozoravaju da je neopohdno primeniti agrotehničke mere da bi se dobili dobri i kvalitetni prinosi, pre svega blagovremena i kvalitetna obrada zemljišta, unošenje mineralnih đubriva, te setvu obaviti na dubini od 4 do 6 centimetara i to deklarisanim semenima.

Semberski ratari smatraju da je podsticaj proizvodnje veoma dobra mera.
-Setva je skupa kao i svake godine. Za 100 kilograma deklarisnog semena pšenice treba izdvojiti od 80 do 115 KM, a ječma od 80 do 100 KM. Pa prihrana, pa zaštita. A važno je i kupovati original semena jer samo tako možemo očekivati bolje i kvalitetnije prinose. Zato nam je ovaj podsticaj Vlade od ogromnog značaja jer nam praktično finansiraju kompletnu semensku proizvodnju – kaže Đorđe Jeftić.

Ratari upozoravaju da poljoprivrednici koji iznajmljuju zemlju, a vlasnici im ne daju ugovore imaju problem jer ne mogu dobiti podsticaj. Apeluju na sve poljoprivrednike da resornom ministarstvu prijave sve, one koji im izdaju zemlju pod zakup, a ne daju im ugovore te tako spreče zloupotrebe.
Nema posebnog granta

Iako je Grad Bijeljina među prvima osnovao Agrarni fond, čiji budžet ove godine iznosi blizu milion i po maraka, ne postoji poseban grant za podršku poljoprivrednicima u jesenjoj i prolećnoj setvi. Sredstva Fonda dele se u skladu sa Pravilnikom o podsticajima koji usvaja Skupština Grada.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply