Evo šta morate znati o sađenju voća (SRB)

Iako se Miholjsko leto ove godine poprlično odužilo, a sa njim i sušni period, to ipak neće mnogo uticati na početak jesenje sezone sadnje voća.

Prema rečima Ivana Ševara, vlasnika rasadnika „Ševar“ u Petrovaradinu, početak novembra jeste i optimalan početak sezone sadnica i upravo ovih dana u rasadnike stižu prve količine stabala spremnih da se posade.

– Mi smo pre par dana počeli sa vađenjem i pripremom sadnica i već je spremna većina voćnih vrsta, a u narednih nekoliko dana taj posao će se pojačati i može se reći da sezona počinje u optimalnom roku jer početak novembra je oduvek i bio start za rasadničare.

Često su ljudi nestrpljivi pa krenu i ranije da posade voćke, ali se mora sačekati da one prirodno okončaju svoju fazu vegetacije, sazrevanje lastara i da im opadne lišće jer ako se stablo posadi pre toga može da se ne primi uopšte ili da jako slabo napreduje u narednim godinama – objašnjava Ivan Ševar, čija porodica ima gotovo stogodišnju tradiciju proizvodnje cveća i sadnica (od 1921 godine) i u čijim vitrinama stoje priznanja

Novosadskog sajma još od sajma u Novom Sadu održanog 1930. godine do danas.
On kaže da jesenja sezona idealna za „amatere“ odnosno ljude koji hoće nešto da posade u svojim dvorištima ili nekim manjim voćnjacima, dok se veliki zasadi najčešće podižu u proleće jer se drugačije priprema zemljište.

-Velike parcele se obično u jesen kompletno rigluju, to jest oru na dubinu od 60 do 70 centimetara. Onda tako preorana zemlja treba da izmrzne, da primi padavine tokom jeseni i zime i tek na proleće se površinski obrađuje i postavlja se zasad. Sličan efekat može da se postigne i u pojedinačnoj sadnji ukoliko se unapred odrede mesta za sadnice pa se recimo još u septembru iskopaju rupe za stabla i do novembra se ta zemlja usitni i omekša što je jako važno za pravilan razvoj korena u tom prvom periodu rasta – kaže Ivan Ševar.

Prema njegovim rečima, priprema rupa za sadnice je vrlo važna i treba se držati preporuke stručnjaka kako bi zasađeno voće imalo pravilan razvoj od starta.

– Za jabučasto voće (jabuke, kruške, dunje, mušmule…) potrebne su rupe prečnika oko 50 centimetara i isto toliko dubine, dok se za koštičavo voće (šljive, breskve, kajsije, višnje, trešnje…) prave desetak centimetara šire i dublje. To možda deluje kao prevelike rupe za male sadnice, ali one moraju biti tolike da bi se korenu omogućio razvoj u prve dve-tri godine u toj rastresitoj zemlji kojom se zatrpavaju, a kasnije kad koren ojača on se „probije“ i kroz čvrsto zemljište – pojašnjava Ševar.
Jedna od ključnih stvari za uspešnu sadnju jeste zalivanje, koje mora biti konstantno u prvoj pa i u drugoj godini nakon sadnje voća.

– Opet je razlog koren koji u prve dve godine nije toliko razvijen da može da „dohvati“ dublje slojeve zemljišta u kojima uvek ima vlage. Dešavalo se i da se u prvoj godini nakon sadnje primi preko 95 odsto sadnica, a da u drugoj godini počnu da se suše jer se prestalo da zalivanjem, tako da se posađena stabla nikako ne smeju ostaviti bez vode… – navodi Ivan Ševar i dodaje da to važi i za starije voćke i za sve njihove faze.- Česta greška je i to što većina ljudi nakon branja jednostavno do proleća „zaboravi“ na biljke, a njima je potrebna pažnja tokom cele godine. Tako recimo na voće koje prispe malo ranije, u maju, junu ili julu, posle toga skoro godinu dana se ne obraća pažnja na ta stabla, a to je predugačak period u kojem može svašta da im se desi. Isto važi i za prihranu i zaštitu koje su im potrebne cele godine ne samo u periodu kada rađaju jer čim se završi jedan ciklus treba početi sa pripremama stabala za narednu sezonu kako bi je dočekali u „dobroj kondiciji“ – ističe Ševar.On kaže da dobro održavanje voćki doprinosi većem prinosu, ali ono što je važnije i boljem kvalitetu voća.

-Ljudi se uglavnom zadovolje sa onim što zateknu na stablima i ne ulažu mnogo truda jer biljke „same sve rade“, a moraju znati da sa malo više pažnje mogu dobiti mnogo kvalitetnije plodove što bi svakom trebao da bude cilj, pogotovo ako se voće koristi za kućnu upotrebu. Zato treba pratiti preporuke, naročito oko zalivanja i prihrane mladih zasada, a kasnije i oko orezivanja, okopavanja i drugih mera koje se primenjuju u voćarstvu jer ma kako se činilo da nema neke potrebe za tim, voćke ipak traže pažnju i itekako umeju da kasnije „pokažu zahvalnost“ kroz plodove koje će nam dati – kaže Ivan Ševar.

Orasi i lešnici moraju da čekaju prvi mraz

Jesenja sezona koja počinje ovih dana je pogodna za sadnju svih vrsta voća, ali i žbunastih biljaka poput malina, kupina, ribizli, ogozda kao i jagoda i skoro svih vrsta ukrasnog bilja. Ovo doba je pogodno u za lipu, hrast, brest i ostale vrste koje su prisutne kod nas, a jedino sadnice oraha, lešnika i badema moraju još da sačekaju prvih par mrazeva, ali će i one biti spremne za dvadesetak dana.

Izvor: Agrosmart.net

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply