Da li je isplativije preraditi papriku nego je prodavati? (SRB)

Uzgoj paprike nije povrtatska delatnost svojstvena kosjerićkom kraju, poznatom po drugim poljoprivrednim kulturama, ali ipak eto Dragane Milić, domaćice iz sela Seča Reka, da bude izuzetak.

A možda i primer nekima koji uz sve obaveze u domaćinstvu mogu da izdvoje malo vremena i posvete se poslu koji ne traži prevelika ulaganja, ali donosi solidnu zaradu. Ne u visini neke prosečne plate, ali dovoljnu da potrkpi kućni budžet.

Dragana na svom imanju ima tri plastenika, ukupne površine tri ara, na kojima uzgaja povrće, s tim što joj je primarni proizvod paprika. Jedan deo roda plasira kao sveže povrće, drugi prerađen u ajvar, a kupci joj po robu dolaze na vrata.

-Najjeftiniji i najprostriji plastenik sa običnim motkama i najlonom košta 200-300 evra. Imam jedan takav, a uz njega i dva skuplja čije cene se, zavisno od prateće opreme, kreću od 1.500 do 3.000 evra. Osim početnog ulaganja u plastenike nema velikog ulaganja u proizvodnju, naročito ako imaš vodu kojom sistemom ‘kap po kap’ možeš da navodnjavaš usev. Najskuplja stavka su mi tegle za ajvar koje koštaju 40-50 dinara, – priča za “Blic” Dragana Milić.

Relativno je nova u ovom poslu, ali je vremenom spoznala njegove tajne toliko da je ove godine na 2,5 ari proizvela 2,4 tone plasteničke paprike.
Prinos bi bio još veći da zbog visokih temperatura nije opao cvet tokom cvetanja jednog od kola njenih paprika.

-Rod je bio dobar, ali i cena koja je izlazila do 120 dinara. Ipak, nešto isplativije mi je bilo da papriku prodam prerađenu u ajvar nego živu. Na primer, od 23 kilograma paprike mogu da napravim 10 kilograma ajvara koji prodajem po 500 dinara. Ako se oduzmu ostali troškovi – sastojci koji idu u ajvar, polovina je čista zarada. Dakle, na tih 10 kilograma zarada je 2.500 dinara, osnosno 250 po tegli, – objašnjava Dragana.

Prijateljima i poznanicima ove sezone je prodala 400 kilograma ajvara. Kada uračuna i svežu papriku, kaže, zaradila je za godišnju platu u visini 25-26 hiljada dinara mesečno.

-To je malo manje od propisanog minimalca, za koji ljudi rade osam sati dnevno, neki čak i više, pa i vikendom, plaćaju prevoz do posla. A ja sam to zaradila ispred svoje kuće, uz malo uloženog vremena i rada, uzgred sa svim ostalim poslovima na domaćinstvu. Gajim još koze, ćurke, stoku, imam malinu, kupinu, jagodu, a osim paprike u plasteniku i paradajz, krastavac, mladi luk, tikvice, – kaže poljoprivredica iz Seče Reke kod Kosjerića.

Ove godine je na 2,5 ari proizvela 2,4 tone plasteničke paprike

Papriku prska protiv plamenjače, samo dva puta i to kokojšim đubretom. Ovo je povrće koje nije zahtevno po pitanju tla, jedino što mu nepogoduje je, kaže Dragana, peskovito zemljište. Biljka najviše posla traži kad joj dođe vreme za vezivanje.

-Zarađeno od paprika sam namenila za dalje investiranje u proizvodnju. Dogodine planiram da podignem još jedan plastenik. I neću stati na tome. Suprug i ja posedujemo veliko imanje i cilj nam je deset ari pod plastenicima. To kada bi nam se ispunilo imali bismo posao od koga solidno može da se živi, – poručuje Dragana Milić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply