Zimnica je riznica hranjivih materija (SRB)

Pravljenje zimnice kod nas ima dugu tradiciju, a to je ujedno jedan od najstarijih načina konzerviranja povrća.

Nutricionisti preporučuju konzumacije zimnice jer je zimski period oskudan sa svježim povrćem, tako da je konzumacija fermentisanog povrća odlična zamena.

Zapravo pravljenje zimnice, fermentisanje, ukiseljenje povrća je uz zamrzavanje jedan od najboljih mogućih načina čuvanja i skladištenja povrća.

“Ukoliko je zimnica pravljena na tradicionalan način, prirodnim fermentisanjem na sobnoj temperaturi uz pomoć bakterija mlečno-kiselinskog vrenja i ukoliko se ne dodaju aditivi i drugi konzervansi, izuzev soli, onda su zimnice riznice hranjivih materija”, rekao je nutricionista Tarik Zolotić.

Ono što treba napomenuti jeste da mlečne bakterije predstavljaju prirodne probiotike i prebiotike (hranu za probiotike). Probiotika, bakterija u našem probavnom traktu ima 1,5-2 kilograma. One nas hrane (vare hranu za nas), pomažu nam da stvorimo pojedine vitamina, brane nas od bakterija, virusa, gljivica, toksina a čak i deaktiviraju, uništavaju mnoge kancerogene tvari.

Funkcije koje one imaju u našem telu su toliko važne za nas da verovatno ne bismo preživeli kada bi naš probavni sistem postao sterilan.

“Sam latinski naziv ‘pro bios’ koji u prevodu znači ‘za život’ nam govori sve. Probiotici zajedno sa vlaknima koje imamo u povrću koje kiselimo regulišu zatvor i dijareju, smanjuju gasove te deluju pozitivno na upalne bolesti creva”, kazao je.

Kojim hranjivim materijama je bogata zimnica zavisi od vrste povrća koji se kiseli. No, uzmemo li za primer kiseli kupus, on u samo 100 grama sadrži svega 27 kalorija, što ga svrstava u dijetalne namirnice.

Vitamin C i zimnica, mit ili istina

Postoji priča da su nekada davno mornari na brodovima obavezno nosili velike kace s kiselim kupusom jer su na taj način sprečavali opasnu i smrtonosnu bolest skorbut koja je nastajala zbog dugotrajnog deficita vitamina C. I zaista stotinu grama kiselog kupusa ima 35 mg ovog vitamina.

“Kiseljenjem nastaju probiotici, dobre bakterije koje imaju mnoge benefite na naše telo i zdravlje. Pored toga kiseli kupus sadrži i enzime, vlakna koji pored poboljšavanja varenja imaju pozitivne efekte i na zdravlje srca. Na 100 grama kupusa sadrži oko 35% dnevnih potreba za vitaminom C koji je snažan antioksidans koji pojačava imuni sistem, usporava procese starenja kao i mnoge druge funkcije u našem telu”, objašnjava Zolotić.

Kiseli kupus

Osim toga kiseli kupus je bogat vitaminom K koji služi za normalno zgrušavanje krvi. Pored toga bitan je za zdravlje kostiju jer omogućava taloženje kalcijuma u kostima, ali i sprečava razgradnju kostiju te je odličan saveznik u borbi protiv osteoporoze i preloma.

Povoljan odnos kalcijuma i fosfora omogućava i maksimalno iskorištavanje kalcijuma što dovodi do jačanja kostiju. Kiseljenjem kupusa nastaje i aktivni oblik vitamina B12 koji se obično nalazi u životinjskim namirnicama a uloga mu je stvaranje eritrocita, crvenih krvnih stanica koje uspešno prevoze kiseonik po celom telu.

“Takođe je bitan i za zdravu funkciju nervnog sistema. No, ne treba zaboraviti i minerale poput gvožđa, kalijuma, magnezijuma, bakra kao i vitamine A, D, B5, B9 i fitonutrijente, glukozinolate koji ispoljavaju antikancerogeno delovanje”, kazao je Zolotić.

Ma koliko zimnica bila zdrava, trebaju je izbegavati osobe koje imaju problema sa hipertenzijom i disfunkcijom bubrega jer se za njihovu pripremu kao konzervans koristi so.

Izvor: RTV

Foto: RTV

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply