Proizvodnja maline bez hemije, zahtevan ali isplativ posao (SRB)

Rukovođeni svojevremenim dobrim iskustvima malinara Arilja i Užica, koja su sad već uveliko prošlost kad je zarada u pitanju, dosta poljoprivrednika u ataru Odžaka upustilo se u podizanje velikih zasada maline.

Porodica Marinković je krenula drugim putem i velikim površinama pod malinjacima pretpostavila manju ali daleko kvalitetniju, organsku proizvodnju tog voća i proizvoda od njega. Kako kaže Danijela Marinković, na tu ideju su ona i suprug Zoran došli pre svega jer ne raspolažu većim gruntom, ali zato imaju veliku baštu u kojoj su godinama uzgajali povrće potrebno svakom domaćinstvu.

– Istina je da ni povrće, papriku, krastavce, paradajz… nismo „špricali“ jer mi je bilo potpuno logično da za našu porodicu obezbedimo najzdravije moguću hranu pa smo i tad, umesto hemije, recimo, i na plus 40, ručno skidali zlatice s krompira, umesto da prašimo ili prskamo nekim veštačkim zaštitnim sredstvima – svedoči Danijela o počecima organske proizvodnje i maline.

– E, kad su naši ovdašnji ljudi krenuli s malinom, i mi smo krenuli jer je pre svega cena bila odlična, a ovih 12 ari je ionako bilo preveliko za uzgoj povrća isključivo za naše potrebe, pogotovo što se u našoj kući hrana ne baca – veli Danijela, dok u razgovoru ugodnom bere poslednje ovogodišnje plodove organske maline, koja se od one iz konvencionalne proizvodnje razlikuje ne samo po nešto manjem plodu već i po daleko boljem ukusu.

Kako kaže, unapred su bili spremni na nešto manje količine „crvenog zlata“ jer u organskoj proizvodnji prinos, umesto prosečnih od 800 grama do kilograma po sadnici, ume da bude i upola manji, što se u konačnici ipak kompenzuje nešto većom cenom organski uzgojene maline.

– Ovaj malinjak s prvobitnih 1.200 sadnica zasadili smo pre četiri godine i, mada smo od prvog dana zauzeli stav da ne upotrebljavamo bilo kakvu hemiju u zaštiti biljke i ploda, u ovom trenutku smo u drugoj godini konverzije, odnosno kontinuirane provere metodologije uzgoja kvaliteta proizvoda da bismo sledeće dobili i sertifikat kao zvanična organska proizvodnja – ne bez ponosa na prodično pregnuće govori Danijela, ne zaboravljajući da se pohvali saradnjom s Centrom za organsku proizvodnju u Selenči, kao jednom od najreferentijih srpskih ustanova za tu vrstu proizvodnje.

– To je ljudima iz „klasične“ poljoprivrede pomalo čudno, pošto su sviknuti na konvencionalnu proizvodnju pa je takav bio i prijem ovog našeg malog porodičnog projekta, ali s vremenom su se i prijatelji i komšije privikli na to da nismo „obični“ – priseća se početaka Danijela, kojoj punu podršku pružaju suprug Zoran i šesnaestogodišnji sin Filip, zaduženi najviše za fizički zahtevnije radove u malinjaku.

– Da se ispoštuju pravila organske proizvodnje potrebno je daleko više fizičkog rada i nege malinjaka, pošto umesto hemijskih zaštitnih sredstava koristimo odvare koprive, belog luka, preslice… dok se, umesto prihrane biljaka veštačkim đubrivom ili stajnjakom, koristi kompost koji sami proizvodimo, za šta nam služi i krckalica kroz koju svaku kasnu jesene „prođu“ nadzemni delovi maline – pojašnjava Zoran, koji se malinjakom bavi pored svog redovnog posla u obližnjem Bogojevu.

Da bi se njihovi zasadi zaštitili od bilo kakvih nekontrolisanih uticaja, Marinkovići su svojevremenih 1.200 sadnica donekle smanjili da bi oko cele prostrane bašte bio podignut „zid“ od komorača, čija je uloga da spreči bilo kakvu mogućnost negativnih efekata prskanja hemijskim sredstvima okolnih, komšijskih bašta.


Odlikaš, a kuvar

Stasali naslednik Marinkovića, sin Filip, na čuđenje njihovih poznanika, mada odlikaš u lokalnoj osnovki, upisao je „samo“ Srednju kuvarsku školu u Odžacima, mada mu to, kako kaže, nije bilo baš prva želja.

– Zapravo, želeo sam da upišem poslastičarski smer, ali za to bih morao da idem u Novi Sad, tamo plaćam stan ili svakodnevno putujem. Ovako se nadam da bih uskoro mogao pronaći sebi mesto u nekom od restorana pa da pored škole stičem i praksu – ne osvrće se na ustaljena pravila po kojima odlikaši upisuju gimnazije, i ujedno izlaže svoje planove Fića dok nam sprema svoj specijalitet, jogurt sa sveže ubranim malinama.

– Košenje, rezidba, gotovo svi radovi su na sinu i meni, s tim što on, makar za sada, uspešno izbegava samo branje maline. Kaže, plod je isuviše mali pa mu je taj posao previše „pipav“ – smeju se Filipovi roditelji, ali ne propuštajući da pohvale vlastito dete koje se u potpunosti posvetilo još jednom delu posla: proizvodnji brojnih džemova, likera, tinktura i čajnih mešavina na bazi organski proizvedene maline.

Naime, Marinkovići su i u široj okolini poznati po takozvanom višem stepenu obrade svog uroda organske maline, za šta je glavni „majstor“ Danijela, koja retko propušta brojne sajmove zdrave hrane, saborovanja seoske domaće radinosti i slične manifestacije.

– Trudimo se da i u tom delu proizvodnje budemo što bliži idealu organske proizvodnje pa nijedan od naših proizvoda ne sadrži bilo kakve konzervanse ili veštačke zaslađivače i aditive, što sve više ljudi koji se trude da vode zdrave stilove života prepoznaje kao njihovu prednost, pa ni mušterija ne manjka – imaju razloga za veru u lepšu perspektivu takve vrste organskog „paorluka“ Danijela i Zoran Marinković.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (JillWellington)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply