Hoće li biti dovoljno žita? (SRB)

U Vojvodini se između 200.000 i 250.000 hektara zemljišta nalazi pod pšenicom. Ove godine, setva kasni zbog suše.

Zbog ovoga se postavlja pitanje da li će biti pšenice za domaće potrebe i za izvoz. Takođe, nejasno je i koliko će iznositi njena cena, ali i cena proizvoda od brašna.

“Ponovila se scena od prošle godine, pa imamo jako malo padavina. Ratari nisu uspeli da izvedu sve agrotehničke mere, ni obrada nije mogla da se uradi, pa imamo kašnjenje”, kaže Nemanja Gršić, asistent na Poljoprivrednom fakultetu.

“Glavna stvar koju navodimo kad ocenjujemo kvalitet setve je vreme setve. Razlike u prinosu, kao i u kvalitetu i kvantitetu, očigledne su”, kaže Gršić, dodajući da je prošle godine zabeležio jednu setvu čak 6. decembra.

Napomenuo je i kako razume da je ranije bila suša, pa se ljudima nije isplatilo da seju u suvo zemljište, ali da sada rizikujemo nepogodne uslove.

Milan Prostran, agroekonomista, smatra da će ipak biti dovoljno pšenice za ljude u Srbiji.

“Prošla i ova godina nisu specifične, bilo je i težih godina. Godine jesu teške, jer su optimalni rokovi negde od 1. do 31. oktobra, a godinama se u tom roku seje oko 40 odsto. Preko 60 odsto pšenice seje se van optimalnog roka, a to su novembar i decembar”, kaže Prostran.

“Nama otprilike treba oko 1.400.000 ili 1.500.000 tona pšenice godišnje. Ako imamo površinu od 500.000 hektara, imaćemo oko 2 miliona tona”, dodaje on.

Prostran takođe smatra i kako “moramo više da se bavimo pšenicom”. Kašnjenje u setvi nije samo zbog vremenskih uslova, smatra on, već i zbog toga što poljoprivrednici imaju ekonomsku dilemu da li da ulaze u setvu pšenice zbog niske cene na tržištu.

Izvor: B92

Foto: Pixabay (Couleur)

 

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply