Najveći problem je neizvesna cena žitarica na tržištu (SRB)

Da je budućnost u udruživanju zadrugara pokazuje primer dobre prakse jedine Zemljoradničke zadruge u apatinskoj opštini, koja se nalazi u Svilojevu i opstaje već 70 godina. Od ratarskih kultura uzgajaju pretežno soju suncokret, ječam i kukurz. Zbog loše klase zemljišta, prinosima i nisu zadovoljni ali izlaz uvek nađu u dobroj saradnji sa kopperantima i unapređenju poslovanja sadnjom novih sorti.

Dobro planiranje agrarnog poslovanja, ulaganje u ratarske kulture i obnavljanje mehanizacije svih ovih godina, a bez dugovanja prema državi, omogućilo je opstanak, ističu u Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo. Radi bolje isplativosti, počeli su sadnju i sušenje začinskog i lekovitog bilja za kooperante. Mada su primer dobre prakse, zbog malih prinosa na zemlji pete i šeste klase, ocenjuju da je svake sezone najveći problem neizvesna cena žitarica na tržištu.

“Ne možemo napraviti za godinu dana kalkulaciju u proizvodnji pšenice ili soje, ili bilo koje kulture. Ne znamo kada posejemo kulturu da li ćemo od te kulture imati dobit ili gubitak. Rešenje bi bilo da imamo zagarantovane cenu ratarskih kultura uz pomoć kojih bismo planirali setvu i dobit” – kaže Antal Čeke, direktor u Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo.

“Svake godine mi isplivamo nekako. Trudimo se da imamo što bolje prinose obzirom na 5 ili 6 klasu zemljišta koje obrađujemo. Cene proizvoda su male, a od velike pomoći bi bilo da znamo cene na tržištu kako bismo mogli da planiramo dugoročno” – Stevan Kuruc, agronom u Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo. On dodaje da u toku godine, od juna do septembra imaju dve žetve lekovitog bilja koje suše za kooperante.

“Povećali smo ove godine na 2,3 hektara uzgajanje bilja i u obe žetve imali smo prinos oko 5.000 kilograma” – napominje Kuruc.

Lane je ova zadruga je dobila podsticajna sredstva od Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj od 4.200.000 dinara, koje su uložili u opremu.

“Podsticajna sredstva su nam dobro došla, uzeli smo kotao za sagorevanje bioamse, kupili presu visokog pritiska, utovarivač za presovanu slamu i obnovili ramove u komori za sušenje lekovitog bilja” – rekao je Antal Čeke, direktor ZZ Svilojevo.

Zemljoranička zadruga Svilojevo ima 26 zadrugara i preko 100 kooperanata. Raspolaže sa 370 hektara, od čega je 60 hekatara u zakupu državno poljoprivredno zemljište.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay (KaiPilger)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply