Ishrana budućnosti-Hrana od vazduha

Protein koji se proizvodi iz „vazduha“ će se za deset godina po ceni takmičiti sa sojom, kaži finski naučnici.

Proizvodi se od bakterija iz zemlje koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomoć električne energije.

Istraživači kažu da ako električna energija može da se napravi od sunca i vetra, postoji mogućnost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi proizvela efekat staklene bašte.

Ostvarenje njihovih snova bi moglo da pomogne svetu da se izbori sa mnogim problemima povezanim sa poljoprivredom.

Kada sam prošle godine posetio pilot fabriku Solar fuds na periferiji Helsinkija, istraživači su prikupljali sredstva za dalje istraživanje.

Sada kažu da su sakupili 5,5 miliona evra i predviđaju – u zavisnosti od cene električne energije – da će se njihovi troškovi otprilike podudarati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije, možda čak i do 2025. godine.

Našao sam nekoliko zrna dragocenog proteinskog brašna – zvanog Solein – ali nisam probao ništa što naučnici planiraju.

Njihova ideja je da to da bude neutralan dodatak svim vrstama hrane.

Moglo bi da bude sličan kao palmino ulje koje se stavlja u tortu, sladoled, keks, testeninu, rezance, sos ili hleb. Izumitelji kažu da može da koristi i kod uzgoja mesa ili ribe.

Njime bi mogla da se nahrani i stoka.

Čak i ako stvari krenu po planu – što, naravno, možda i neće – proći će mnogo godina pre nego što proizvodnja proteina bude mogla da zadovolji globalnu potražnju.

Ali, ovo je jedan od mnogih projekata koji se bave budućnošću sintetičke hrane.

Generalni direktor kompanije je Pasi Vainika, koji je studirao na Univerzitetu Kranfild u Velikoj Britaniji i sada je profesor na Univerzitetu Laperanta.

Rekao mi je da su ideje koje stoje iza tehnologije prvobitno razvijene za svemirsku industriju 1960-ih.

Priznao je da njegov pogon kasni za planom nekoliko meseci, ali kaže da će biti spreman do 2022. Konačna odluka o investiranju doći će 2023. godine, a ako sve bude išlo po planu, prva fabrika će se pojaviti 2025. godine.

„Do sada radimo prilično dobro. Jednom kada pokrenemo fabriku dodavanjem reaktora (za Ferment proteine) i uzmemo u obzir neverovatna poboljšanja u drugim čistim tehnologijama poput vetra i solarne energije, mislimo da se možemo takmičiti sa sojom možda već do 2025. godine“, kaže Painika.

Da bi se napravio Solein, voda se „razdvaja“ pomoću elektrolize za proizvodnju vodonika. Vodonik, ugljen-dioksid iz vazduha i minerali dovode do bakterija koje potom stvaraju protein.

Ključna odrednica, rekao je Painika, biće cena električne energije. Firma predviđa da će, kako se obnovljivi izvor energije razvijaju, troškovi pasti.

Napredak ove izvanredne tehnologije pozdravio je Džordž Monbajet, koji je snimio TV dokumentarni film Apokalipsa krava, koji je emitovan na Kanalu 4 u Velikoj Britaniji.

Monbajet je generalno pesimističan prema budućnosti planete, ali kaže da mu je Solar fuds dao nadu.

„Proizvodnja hrane razdvaja živi svet. Ribolov i zemljoradnja su daleko najveći uzrok izumiranja, gubitka raznolikosti i obilja divljih životinja. Poljoprivreda je glavni uzrok klimatskih promena“, rekao je on.

„Ali, kako se čini da nada nestaje, ‘hrana bez poljoprivrede’ nudi zadivljujuće mogućnosti za spas ljudi i planete.

„Privremenim prelaskom na biljnu ishranu možemo da pomognemo da se kupi vreme za čuvanje vrsta, ali i planete.

„Hrana bez poljoprivredne proizvodnje daje nadu koja nedostaje. Ubrzo ćemo moći da nahranimo svet, a da ga ne proždiremo. “

Naučnici istraživačkog centra RethinkIks, koji predviđaju da će doći do promena sa brojnim vrstama na planeti, sugerišu da će ovi proteini biti oko deset puta jeftiniji od životinjskih do 2035. godine.

Procenili su da će kao rezultat situacije sa hranom u svetu doći do potpunog kolapsa stočne industrije – iako se kritičari žale da to ne uzima u obzir sposobnost proizvođača mesa da iskoriste nove proteine da bi prehranili stoku.

Konzorcijum vodećih naučno-istraživačkih i akademskih institucija osnovan je radi pronalaženja inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, a povezani su sa poljoprivredno-prehrambenim sektorom.

Naučnici su u istraživanju prošle godine zaključili da je mikrobni protein nekoliko puta efikasniji od soje kada se poredi iskorišćenost zemljišta, pa im je potrebna samo desetina  vode.

Drugi faktor, ipak, biće kulturni. Mnogi će i dalje hteti da jedu jagnjeće kotlete koji izgledaju kao jagnjeći kotleti.

Profesor Leon Teri sa Univerziteta Kranfild rekao je za BBC da je da su investitori sve više zainteresovani da ulazu u istraživanje novih izvora hrane.

Izvor:BBC

Foto: Pixabay (jarmoluk)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply