Kakva je godina bila za voćare (SRB)

Od svih loših godina ova je najgora voćarske godina. Prinos je bio prosečan ali je cena u otkupu bila katastrofalna kao i sama organizacija otkupa na terenu. Nažalost, već se odavno država izmakla od otkupa a tržište se nije izdiferenciralo i pojavio jedan ili više ozbiljnih otkupljivača na terenu, tako da na području koje prati PSSS Valjevo voće uzima kako ko hoće po principima totalne neorganizovanosti, neozbiljnosti, naravno, sa časnim izuzecima kojih je jako malo.

Od 50 hektara pod jagodom, ostvaren je prosečan prinos i ostvaren dobar kvalitet a i cena od 130 – 170 din/kg i dosta kupaca, pa je ova proizvodnja malo dignuta u odnosu na
prošlu godinu.

Trešnja je i ove godine ostvarila odličnu cenu od 150 pa i 200 din/kg, a u našem kraju je ima oko 180 hektara, tako da se podižu novi zasadi trešnje ali se mora voditi računa o podlozi na koju se kalemi trešnja jer nije svaka podloga dobra za svako zemljište.

Površine pod malinom su u stagnaciji i sa remontantnim sortama trenutno su negde na 1500 hektara, ali ima dosta površina gde je masovno sušenje i ako se ne uveze novi kvalitetan sadni materijal, boljitka će teško biti. Prinosi su bili jako loši sa prosečnim kvalitetom, dok je otkupna cena varirala od 130 – 200 din za remontantne sorte a za klasičnu malinu 150 – 190 din. I ove godine se pokazalo da kvalitet i kontrolisana proizvodnja polako ulaze i na naše tržište pa je malina i kupina koja je proizvedena po principima rigorozne kontrole zaštite ostvarila bolju cenu i za 50 dinara/kg samo što naši proizvođači misle da kontrolisana proizvodnja podrazumeva da ne treba ništa raditi niti primenjivati zaštitu u malinjacima pa su zato pojedini brali sa 50 ari svega 500 kg.

Ovako sušna i topla godina sa nedovoljno padavina, uticala je negativno na lastare za sledeću godinu a ni loša zaštita prethodne godine nije mnogo pomogla da se biljka dobro spremi za sledeću rodnu godinu.

Kupina je opet ostvarila dobar prinos i cena je u početku obećavala sa početnih 50 – tak din/kg ali je brzo pala na 30 din ostala je neobrana na 40 % od 1100 hektara koliko ih ima u našem kraju. Jedino su sorte poput Loh nesa, Tripl krau i Torn fri koje su mogle da se plasiraju kao konzumne, ostvarivale na pijacama cenu od 150 pa čak i do 250 din/kg. Cena je u otkupu i ove godine bila veoma niska i nije pokrivala ni troškove proizvodnje i berbe.

Na oko 12.000 hekara pod zasadima šljive imali smo prosečan rod i odličan kvalitet. Cena ovog voća je bila veoma loša, i kretala se od 12 – 20 din./kg. Po nekom nepisanom pravilu kod nas, kad je loša cena sirove šljive bude dobra cena suve pa je tako i ove. Cena suve šljive je krenula od 80 din. da biveć sad izašla na 120 din./kg. suve šljive sušene u  linijskim sušarama.

Rod ostalih koštičavih voćni vrsta je bio solidan ali je kod višnje (150 ha ) bila loša cena 25 – 45 din, što je potpuno odbilo poljoprivrednike od podizanja novih višnjika, ali je zato kod breskve (52 ha) i nektarine ( 12 ha ) cena bila solidna i kretala se oko 70 – 80 din/kg.

Rod autohtonih sorti jabuka i krušaka je bio odličan ali je trešena jabuka (560 ha) kupovana po ceni od 7 – 9 dinara, što je mnogo malo i i tek su je poneki proizvođači sakupljali, dok se plantažna jabuka ( 49 ha ) dosta dobroprodaje ali je cena loša i kreće se oko 40 din./kg a otkup prve klase sveže jabuke je išao po 35 din/kg. Kod plantažne kruške ( 320 ha ) je ostvaren solidan rod kao i cena od 40 din./kg., dok je dunja ( 70 ha ) rodila dobro i ostvarena cena od 35 do 40 din/kg. je bila zadovoljjavajuća.

Površine pod orahom i leskom su povećane za 10 % u odnosu na prethodnu godinu a i dalje vlada veliko interesovanje za podizanje novih površina pod ovim voćnim kulturama, posebno za orah. Dobar prinos je ostvaren kod oraha ( 460 ha ), dok je kod leske rod podbacio ( 245 ha ), ali je zbog lošeg roda lešnika u Turskoj cena bila solidna i išla je po ceni od 350 din/kg za neočišćeni a očišćeni je išao i do 800 din/kg suvog lešnika, dok se očišćeni orah prodavao od 800 do 1200 din/kg

Dugo će se pamtiti ova vinogradarska godina ( 104 ha ) ne toliko po prinosu koliko po kvalitetu grođža. Iako je godina bila veoma zahtevna u pogledu zaštite jako toplo vreme i
mnogo sunca doprineli su da nam grožđe skupi šećera kao nikad, pa je čak i smederevka sakupila 22 % šećera. Vina koja smo proizveli su iako mlada već sada nešto posebno i verujemo da će ove godine valjevski kraj imati vrhunska vina za sve vinske sladokusce.

I ove godine se pokazalo da je pravi put za voćare uvođenje novih tehnologija u proizvodnju gde će se voće gajiti u zatvorenom prostoru (jagoda, malina) a ostalo voće u takvim zasadima gde su rizici proizvodnje svedeni na minimum (postavljanje protivgradnih
mreža, sistema za navodnjavanje, sistema protiv mraza ). Takvi moderni zasadi sa sortama u trendu mogu garantovati dobre i redovne prinose i kvalitet koji će naći kupce širom veoma probirljivog evropskog i svetskog tržišta. Pokazalo se da nam je jedina nada proizvodnja i prodaja svežeg voća jer samo ono ostvaruje odličnu cenu ali da bi to radili svi u lancu proizvodnje se moraju mnogo bolje organizovati i moramo raditi na udruživanju jer samo kao veliki ćemo biti interesantni ogromnim svetskim trgovinskim lancima.

Autor: dipl.ing. Srđan Stanojlović, PSSS Valjevo

Foto: Pixabay (efes)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply