Zašto ratari ne odustaju od pšenice (SRB)

Na uloženih stotinu dinara u proizvodnju pšenice poljoprivrednici ostvaruju zaradu od 18 dinar i 70 para, što znači da proizvodnja hlebnog žita nije proizvodnja koja ratarima donosi značajniji profiti. Ako bi se gledalo samo na taj način onda bi pšenica na njivama bila prava retkost, ali nije tako jer poljoprivrednici koji dugoročno planiraju proizvodnju, vode računa o plodoredu, odnosno o smeni biljnih kultura na istim parcelama.

“Cena ne bi smela da utiče na planiranje setve, zato što sama setvena struktura mora biti osnova plodoreda. Sve što idemo na uštreb plodoreda, idemo na uštreb prinosa. Mi imamo unapred dve godine planiran plodored i nećemo gledati na cene”, kaže Dragan Dušanić, poljoprivrednik sa Bukovac salaša.

Proizvodnja pšenice značajna je čak i kada je zarada mala, značajna je u ciklusu ratarske proizvodnje jer je to prvi novac koji ratari dobijaju.

“Posejali smo ječam i žito, povećali smo površine jer smo uzeli zemljište u zakup. Poduplali smo uglavnom. Prošle godine smo bili zadovoljni prinosom, ali sa cenom nikako, kaže Ivica Dujmović, poljoprivrednik sa Šaponje salaša”

Ne odustaju ratari od setve pšenice, ali se ipak slika na terenu menja jer nekih ratarskih kultura kao što su suncokret i u poslednje vreme šećerna repa ima sve manje na njivama u Somboru i i okolini.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay (GoranH )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply