Od žena zavisi budućnost sela (BIH)

Žene na selu čine četvrtinu svetskog stanovništva, uglavnom nisu vlasnice imanja, ali su zato glavna radna snaga u svojim domaćinstvima. Primer uspešne žene sa sela je Radenka Tešić koja sa lakoćom vodi porodično imanje u Tobutu podno Majevice, opštini Lopare.

Među prvima u selu se uključila u rad Udruženja “Agromajevica”, zahvaljujući kojem je dobila plastenik, pa se osim ratarstvom i stočarstvom počela baviti i plasteničkom proizvodnjom.

– Plastenik je velika investicija i ne bih mogla da ga priuštim iz kućnog budžeta. Sada lakše proizvodim i prodajem povrće i tako stičem dodatni prihod. Mnogo mi znači što imam svoj “dinar”. Osim toga učestvujem na sajmovima, uspostavljam poslovne kontakte. To je i prilika da se družimo jer žene sa sela malo vremena imaju za sebe – kaže Radenka. Okuplja društvo i kada se radi, ali i odmara.

– Priskočimo u pomoć i kad se seno skuplja, bere kukuruz, “uspremaju” šljive. Zato, kad dođu zimski meseci, pa nema toliko posla na imanju, imamo više vremena za sebe. Pozovem komšije i rodbinu. Na trpezu iznesem sve domaće i friško. Uglavnom ono što sam sama pripremila. Ima tu starih jela, ali i specijaliteta koje tek isprobavam – kaže Radenka. Mnogo joj je dragocena i podrška najbližih.

– Sve što radim, radim kako bi moja porodica imala solidan i lep život. Decu školujem. Treba da završe fakultete, ali ih treba motivisati i da ostanu na selu, jer nigde nije lepše nego u zavičaju – poručuje ona.

A pre 17 godina u ovo selo stigla je i jedna Moldavka, Zinaida. Udala se u Miljanoviće, rodila troje dece. Aktivno se uključila u život sela, ali i pokazala veliko umeće u poljoprivredi. Među prvima je, kaže, zasadila 2.000 sadnica paradajiza kao i 1.300 paprike, što je za Majevičane sasvim neuobičajeno.

– Rizikovala sam i uspela. Imala sam čak pet tona paradajiza i sve sam prodala – kaže Zinaida i poručuje ženama da rade ono što vole ,a uspeh neće izostati.

I Slavica Prelić iz Tobuta, takođe, živi od poljoprivrede. Svaki dan joj je, kaže, radni. Nema ni vikenda ni sveca, a ni na godišnji nikada ne ide. Ipak, ne žali se.

-Imamo divnu prirodu, čist vazduh, kvalitetnu vodu. Jedemo zdravu hranu. Imamo svoje povrće, voće, mlečne proizvode. Sve bez aditiva, hemije. Nije lako, ali srećna sam ovde – kaže Prelićka.

Probleme, ali i blagodeti života na selu zajednički su i ženama u Semberiji.

Slobodanka Cica Cacanović iz semberskog sela Golo Brdo uvek je imala svoj cilj. Nekada su se ona i muž bavili poljoprivredom, držali stoku, ali su uvek težili boljem životu. I uspeli su, osnovali su firmu koju su danas preuzela deca, a zahvaljujući dobroj organizovanosti, razumevanju i slozi u kući nižu uspehe.Tako je i danas, žive u zajedničkom domaćinstvu sa sinom, i svi su jedni drugima podrška kao što je i Cica bila mnogim ženama u selu kojima je skretala pažnju da moraju imati i vreme za sebe.

– Ne smeju žene na selu da zapostavljaju sebe. Ne samo da budu u kuhinji, plasteniku, štali i na njivi. Moraju da se srede i izađu sa drugaricama, da razvijaju socijalni i društveni život. I važno je da imaju hobi. Moj hobi je da vozim motor. Ja začas sednem na motor i sa drugaricama na kafu. To me učini zadovoljnijom i srećnijom. A sve svoje obaveze stignem da završim – kaže Cica.

Od žena zavisi oživljavanje sela

Iako se položaj žena u ruralnim područjima vremenom poboljšava, one se i dalje suočavaju sa brojnim problemima. Finansijska zavisnost od muškaraca, slabe mogućnosti ekonomskog osnaživanja i nedovoljan pristup zdravstvenim, obrazovnim i kulturnim ustanovama i drugim resursima, samo su neki od najočitijih. Žene su vitalni faktor od koga zavisi oživljavanje sela i ruralni razvoj u celini, te njihov nepovoljan položaj i problemi s kojima se suočavaju ne smeju biti marginalizovani, upozoravaju i nevladine organizacije koje brinu o pravima žena.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay (enriquelopezgarre)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply