Nemačke kompanije zainteresovane za srpske puteve (SRB)

EU vidi koridore 10 i 11 kroz Srbiju kao ključni deo putne i železničke mreže celog regiona. Za investiranje u srpsku saobraćajnu infrastrukturu, veoma su zainteresovane nemačke kompanije iz trasportnog sektora. To je poručeno sa konferencije “Modernizacija u sektoru transporta, logistike i saobraćajne infrastrukture u Srbiji i Crnoj Gori” koju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora sa nemačkim Ministarstvom za privredu i energetiku.

Nemačke kompanije žele da ulažu u srpsku transportnu infrastrukturu. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture čak 23 projekta označilo je prioritetnim. Polovina je za unapređenje železničkog saobraćaja, pet projekata je za drumski a ostali poslovi namenjeni su razvoju plovnog i vazdušnog transporta.

Pripremila Ružica Vranjković
Dragan Simović, član UO Nemačko-srpske privredne komore, ističe da takvi projekti nude mogućnost nemačkim kompanijama da predstave svoja rešenja i na srpskom tržištu.

“Zbog svog geografskog položaja Srbiju često nazivaju ‘Kapijom Evrope’. Dva važna evropska koridora – Dunavski koridor 7 i Međunarodni koridor 10 spajaju se na teritoriji Srbije i pružaju izvrsnu povezanost sa Zapadnom Evropom i Bliskim istokm”, kaže Simović.

Ocenjuju da svi gradovi Jugoistočne Evrope imaju slabu saobraćajnu infrastrukturu, a istovremeno se suočavaju sa ubrzanim rastom broja stanovnika, sve većim brojem vozila i zagađenjem.

Zato je neophodan održiv energetski efikasan transport.

Beograd i “koncept budućnosti” u Minhenu

Urlih Vild, direktor GMBH i kordinator programa Ministarstva za ekonomiju i energetiku Nemačke, napominje da Beograd ima probleme kada je u pitanju funkcionisanje saobraćaja i da se u to lično uverio.

“Dobar primer je Minhen, koji ima takozvani ‘koncept budućnosti’ u oblasti javnog prevoza, a cilj je smanjenje individualnog prevoza”, ističe Vild.

Nemačka vlada preko GIZ-a već podržava izradu takvih saobraćajnih rešenja u Beogradu, Kruševcu i još nekoliko gradova.

Bojana Ristanović, kordinator za urbanu mobilnost GIZ-a Srbije, navodi da se u Pirotu trenutno radi studija o mogućnostima parkiranja, dok se u Šapcu rade smernice za biciklističke staze.

“Bajina Bašta i Vrbas su se takođe izdvojili u oblasti održive urnbane mobilnosti. Takođe imamo sa njima saradnju”, ističe Ristanovićeva.

Najavljeno je da će Nemačka realizovati više od 150 projekata u 94 zemlje, a transport je upravo među prioritetnim oblastima za ulaganja.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay (Seaq68)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply