Država dala 240 miliona evra za stočarstvo, rezultata nema (SRB)

Iako je za tri godine iz državnog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra, za podsticaje u stočarstvu, u Srbiji se ne vidi napredak na ovom polju ni u jednom segmentu.

Nije se povećao broj grla stoke, niti proizvodnja mesa, a povećanja nema ni kada se radi o izvozu. Srbija se decenijama bori sa problemom u stočarstvu koje je toliko palo da smo sada ako se računa broj svinja na nivou iz 1955. godine.

Krajem 2016. imali smo više od tri miliona svinja, dve godine kasnije taj broj je pao na manje od 2,8 miliona, dok je broj goveda sa 893.000 u 2016. pao na 878.000 grla. I to su konkretni efekti državnih ulaganja u stočarstvo koje je Državna revizorska institucija analizirala i objavila u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti podsticaja za period od 2016. do 2018. godine.

„I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja“, navodi se između ostalog u izveštaju DRI.

Ministarstvo poljoprivrede, kako se navodi u izveštaju, nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu, a prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika već se prilagođavalo dobijenim sredstvima. Za te tri godine, tri puta su menjane uredbe o raspodeli podsticaja i čak 12 puta pravilnik o tome.

Zato i ne čudi što je DRI u svojoj analizi došla do zaključka i da poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve jer odlučivanje po zahtevima predugo traje. A jedan od razloga za to je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći potom manji. Sve to stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva uopšte biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus, primetili su revizori.

DRI nadležnom Ministarstvu zamera i to što Uprava za agrarna plaćanja nije uspevala da reši sve zahteve kojih je na godišnjem nivou 150.000, i što neizmirene obaveze iz prethodnih godina prenosi u sledeću. Te neizmirene obaveze čine čak 35 odsto planiranih sredstava u narednoj godinu, ističe se u izveštaju.

Na pitanje da li su sami uradili procenu efekta podsticaja u stočarstvu i kako komentarišu reviziju DRI iz Ministarstva poljoprivrede tokom protekle nedelje nismo dobili odgovor.

Zbog nedostatka stoke i kvalitet zemljišta opada te ne čudi što stručnjaci govore o tome da će Vojvodina ukoliko se nešto ne uradi brzo postati pustinja. Branislav Gulan kaže da je trenutno situacija takva da bi naša severna pokrajina ukoliko ne budemo imali dovoljno junadi da uzgajamo ostati bez plodne zemlje. Kvalitet zemljišta je drastično opao, smatra on, zbog nedostatka goveda procenat humusa u njivama je sa nekadašnjih pet odsto spao na manje od dva odsto.

Ono što ne ide na ruku oporavku stočarstva jeste i to što se budžet, kako za poljoprivredu, tako i za stočarstvo smanjuje. Od 2016. opada nivo planiranih sredstava za podsticaje u stočarstvu i 2018. podsticaji su bili manji za milijardu dinara u odnosu na 2017. godinu.

Posmatrajući pojedine vrste životinja, kod tova junadi je, na primer, u 2017. planirano više sredstava nego 2016, ali je zato 2018. za ovu kategoriju podsticaja planirano gotovo 300 miliona dinara manje. I dok subvencije za ovce i koze variraju, one za tov svinja imaju tendenciju pada, te se od 835 miliona dinara planiranih u 2016, pre dve godine za to izdvojeno tek 600 miliona dinara.

Agrarni analitičar Voja Stanković kaže da ništa ne može da se promeni preko noći i da je stočarstvo u Srbiji zapušteno poslednjih 50 godina.

„Sa minimalnim subvencijama države i bez dobre organizacije i dobre savetodavne službe bolje neće biti“, ističe Stanković za Danas. On napominje da sa neoliberalnom agendom ne može da se podigne stočarstvo, a ono što nam je potrebno je ozbiljna reforma.

„Nemamo osnovni potporni stub, a to je gazdinstvo. Nekada smo imali poljoprivredne kombinate koji su organizovali uslužni tov, postojala su savetodavna tela, ali toga danas nema i poljoprivrednici su prepušteni sami sebi“, napominje naš sagovornik.

Broj proizvedenih grla u Srbiji tokom tri analizirane godine, osim u oblasti ovčarstva, ima trend pada, a razlog je, između ostalog, smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Krajem 2018. od ukupno 442.553 poljoprivredna gazdinstava, bilo je 383.116 u aktivnih.

Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama koje imaju tri do devet grla.

Stanković kaže da je i predlog sa zadrugama zakasneo jer su sela ostala prazna, a farmeri izgubili poverenje u zadruge i udruživanje. On kaže i da ne razume zbog čega država ne koristi priliku koja joj se pruža, a po čemu smo nekada bili poznati, da izvozi bejbi bif. „Postoji ta kvota od 8.700 tona, ali većina se ne realizuje. Svega nekih 12 do 15 odsto od te kvote se izveze“, ističe Voja Stanković.

 

Manji izvoz

Smanjenje stoke uticalo je i na izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako je on u ukupnom izvozu Srbije smanjen sa 23,4 odsto, koliko je bilo 2009, na 17,5 odsto u 2018. godini. Te godine je vrednost spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bila 4,6 milijardi evra, odnosno 3 odsto više nego prethodne godine. Vrednost uvoza je povećana 6 odsto u odnosu na 2017, dok se izvoz zadržao na nivou iz prethodne godine, nekih 2,8 milijardi evra. Ovakav odnos razmene rezultirao je suficitom od 1,1 milijarde evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay (Leuchtturm81)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply