Podizanje zasada šljive (SRB)

Za šljivu važi pravilo – nisi voće posadio ako nemaš bar jedan zasad šljive, ako ništa, bar za rakiju. To je pogotovo pravilo u krajevima koji su tradicionalno vezani za ovu voćnu kulturu. Otkud ova stalna zainteresovanost za gajenje šljive?

Šljiva možda jeste nisko dohodovna voćna vrsta ali se može upotrebiti za razne namene. Ako ne ide sveža – za pijace, ide za sušenje. Ako ne ide za sušenje ostaje za preradu u džemove i rakiju. Uglavnom, uvek se nekako proda i plasira, pa se ostvari zarada koja je u ove smutne voćarske godine vrlo bitna. Nekada
se šljiva sadila masovno, pogotovo na području centralne i zapadne Srbije. Gajila se Požegača iz izdanaka, a po proizvodnji i kvalitetu smo bili poznati još u vreme Kneza Miloša koji je sa njom trgovao po evropskim pijacama. Nažalost, kao i uvek, hteli smo „preko hleba pogače“ i počeli smo sa neplanskim uvozom i širenjem „boljeg“ sortimenta. Sa neadekvatnim sortimentom uvezli smo i određene bolesti i viroze koje nam sada ograničavaju proizvodnju naših jako dobrih sorti.

U valjevskom kraju su pretprošle godine drastično povećane površine pod šljivom. Posle nestvarne cene u otkupu od 30 euro centi počeli su da podižu zasade svi koji imaju nekakvu zemlju, nadajući se brzoj i lakoj zaradi. Novac se ulaže u kvalitetnije mašine za obradu zasada, za mehanizovanu berbu itd, što je dobro ali ne garantuje zaradu. Kao i uvek, nju garantuje ozbiljan rad i muka.

Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine i dalje subvencioniše nabavku regresiranog sadnog materijala, sistema za navodnjavanje, žica i stubova za zagrađivanje zasada, a čak su i neke lokalne samouprave odlučile da pomognu podizanje višegodišnjih zasada.

Proizvodnja šljive nije toliko komplikovana, ali se moraju adekvatno izvesti sve mere i postupci, i to se mora obaviti na vreme uz obaveznu konsultaciju ljudi iz struke.

Prilikom podizanja šljivika mora se voditi računa o dobrom izboru parcele, klimatskim uslovima koji vladaju na tom mikropodručju, pripremi zemljišta, đubrenju, izboru sadnog materijala i sorti, navodnjavanju (pogotovo ako želimo da gajimo stone sorte) i mnogim drugim operacijama. U Srbiji se uglavno gaje sorte koje se mogu koristiti za više namena, kao što su Stenli, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Čačanska rana (obavezno
sorte oprašivači), Čačanska najbolja; rakijske sorte (Crvena ranka, Moravka, Bosanka, Piskavci; malo Vanjevke i Valora, i naravno naša stara sorta Požegača ( gde god je još ima da zasade nije uništila šarka šljive).

Foto: PSSS Valjevo

U poslednje vreme se dosta šire određene nemačke selekcije koje su jako rodne i odlikuju se otpornošću na virus šarke šljive. Kod nas pokazuju solidne rezultate, vrlo su rodne i možemo ih smatrati perspektivnim sortama. To su Top teste, Top hit, Top first i dr.

Foto: PSSS Valjevo

Za podizanje jednog hekatra šljive potrebno je od 2.000 EUR/h, pa čak i do 15.000 EUR/ha ako želimo da podignemo moderan zasad sa sistemom za navodnjavanje, koji je ograđen i u funkciji je proizvodnje stonog voća tj. voća za pijace. Zato je to vrlo ozbiljan posao, tako da se greške u izboru parcele i greške u samom podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti.

Šljivi odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne padine jer su hladnije i vlažnije. Naime, na takvim terenima šljiva kasnije kreće, pa je manja opasnost od poznih prolećnih mrazeva koji mogu ponekad da skinu rodne pupoljke u zasadnima koji su podignuti na pogrešnim parcelama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje pa ih treba izbegavati, ali ako postoji mogućnost za navodnjavanje mogu se upotrebiti i takvi tereni. Na većim nadmorskim visinama, a sa vodom, mogu se birati i južne ekspozicije. Najbolji tereni za gajenje šljive, kao i svake koštičave voćne vrste, su iznad ili oko 300 metara nadmorske visine. Treba izbegavati terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara, pogotovu u nekim kotlinama jer je tu izmrzavanje šljive izvesno, a i bolesti se više pojavljuju (monillia laha, monillia fructigena).

U našim uslovima se šljiva uglavnom gaji „u suvom voćarenju“, ali se voda mora dodavati u kritičnim situacijama. Može se desiti da maj bude izuzetno suv i tad se zasad mora zaliti, pa jedanput – dvaput pred zrenje i svakako jednom do dvaput posle berbe, u trenutku kada voćka formira cvetne pupoljke za sledeći rod. U zadnje vreme kod nas se ne podižu moderni zasadi za proizvodnju stonog voća bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće KAP PO KAP. Postavljanje sistema bez bušenja bunara, kopanja i pravljenja vodozahvata košta oko 2000EUR sa crevima i kapaljkama po hektaru, s tim što se može ostvariti podsticaj od države u iznosu od 50% od cene koštanja bez PDV-a. Ako se buše bunari ili arterske bušotine one koštaju oko 50 – 60 EUR/m, a od države se dobija oko 3.000 din/m). Pored izbora parcele, obezbeđivanje vode za navodnjavanje veoma je važno da se zasad podigne sa zdravim i sortno čistim sadnicama. Zasad se mora podići sa kalemljenim sadnicama koje treba nabavljati iz proverenih rasadnika, koji su pod strogom kontrolom nadležnih inspekcija i Ministarstva poljoprivrede. Nažalost takvih rasadnika je malo i ne mogu da podmire potrebe proizvođača.

Uvek se pri izboru sadnog materijala treba konsultovati sa stručnjacima u PSSS na vašem terenu, jer vam oni mogu puno pomoći. U zavisnosti koju podlogu koristite zavisi i rastojanje i razmak redova u zasadu (na generativnoj podlozi – dženarici – 4 x 5m, 5 x 5m ili eventualno na većem padu terena 4 x 4m, a na vegetativnim podlogama možemo ići i na manja rastojanja – 4 x 2,5m ili 4 x 3m, ređe gušće). Takođe je bitno da li se šljiva bere ručno ili mašinski, da li je za pre- radu ili za stonu upotrebu (pijacu). Sada postoje mašine za berbu koje uspešno beru preko 2ha dnevno sa 5 radnika, a rastojanje u redu u tom slučaju nije bitan činilac. Nabavka takvih mašina se isplati kada su u pitanju veće površine ili zadruge, kooperacije. One koštaju od 22.000 EUR (vučene) – 31.000 EUR (samohodne), a država njihovu nabavku subvencioniše u iznosu od 50% bez PDV-a. Za nabavku sadnica po ha treba od 750-1.200 EUR u zavisnosti od količine i proizvođačke cene koja opet zavisi od ponude i tražnje na tržištu. Kada uzimate sortno čist sadni materijal iz registrovanog rasadnika možete ostvariti podsticaj za sadnice od strane države za sadnju preko 0,3ha u iznosu od 40% od cene koštanja bez PDV-a. Od ove godine država pokriva subvencijama do 30ha površine podignutog zasada.
Posebnu pažnju treba obratiti na preduseve. Preporuka je da se pre duboke obrade izvrši tretiranje zemljišta nekim herbicidima, da bi sledeće godine po sadnji imali manje problema sa korovima. Preporučena količina je u zavisnosti od korova od 4 – 8 l/ha, a najbolje ga je upotrebiti po skidanju pretkulture. Ovo naravno ne dolazi u obzir ako želite da proizvodite po principima organske poljoprivrede. Dobre pretkulture za šljivu su one koje se ranije skidaju, kao što su strna žita, mahunarke i povrće. Na svežim krčevinama ne treba saditi šljivu bez odmaranja zemljišta od 3-5 godina.

Šljiva je voćna kultura koja nije zahteva u pogledu zemljišta. Pogoduju joj duboka, plodna, rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta ( pH 5,5 – 6,5 ), koja sadrže 0,20% N, 8 – 10 mg P205 i 18 – 20 mg K20 na 100 grama vazdušno suve zemlje. Može se, ako mora, gajiti i na plitkim, suvim, slabo plodnim zemljištima, ali se ona moraju dobro pripremiti za sadnju i obavezno navodnjavati. Ne sme se gajiti na zemljištu gde se zadržava voda zbog velike osetljivosti na suvišak vode u zemljištu. Preporučuje se da se na nižim terenima obavezno uradi drenaža pre sadnje šljive. Ukoliko se o tome ne vodi računa, može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu, a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena i raznih truležnica. Najbolja su zemljišta tipa gajnjača i aluvijum, ali šljiva se može uspešno gajiti i na smonicama i ilovačama. Pre podizanja zasada obavezno je uraditi hemijsku analizu zemljišta u ovlašćenoj instituciji ( PSSS – u, PF Beograd i Novi Sad, Institutu za zemljište itd.) i na osnovu preporuke za đubrenje zemljišta pristupiti popravci osobina zemljišta. Deo đubriva dodati pre duboke obrade, a deo pre dopunske obrade zemljišta. Ovaj deo u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i mogućnosti korišćenja sopstvene mehanizacije može koštati od 700 do 2.500 EUR. Kod šljive se svakako preporučuje podrivanje zemljišta podrivačima ili riperima pre osnovne obrade, jer tako pripremljeno zemljište ima mnogo bolji vazdušno–vodno –toplotni režim. Po završetku obrade i đubrenja pristupa se sadnji. Najbolje je sadnju izvršiti u jesen, ali ako se sadi u proleće posađene biljke se moraju obavezno zaliti sa 20 – 30l vode po biljci. Sadnja se sastoji od razmeravanja zemljišta, obeležavanja sadnih mesta, kopanja jamića i same sadnje. Razmeravanje zemljišta može uraditi i stručnjak – voćar na terenu, ali za ozbiljne površine je bolje angažovati geometra. Kopanje jamića se može obaviti mašinski ili ručno, s tim što se za mašinsko kopanje zemljište mora odlično spremiti. Ove operacije koštaju u zavisnosti od sopstvene radne snage i mehanizacije od 300 pa do 700 EUR/ha.

Pre podizanja, a pri izboru parcele, treba proveriti da li se područje nalazi u zoni grada. Ukoliko je to slučaj takav potes treba izbeći ili od prve godine osiguravati od nepogoda. I za to država daje subvencije, u zavisnosti od rejona i do 70 % visine premije. Zasena za šljivu nije potrebna jer je to voćna kultura koja voli direktno sunce i bez njega nema normalno zametanje roda i normalan porast. Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta. I ove godine postoji fi nasijska podrška resornog ministarstva i za nabavku opreme za podizanje preradnih kapaciteta i kreće se do 40 % pa i 50 % bez PDV-a.

Autor: Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, dip. inž. Srđan Stanojlović, PSSS Valjevo
Izvor: PoljoMagazin

Foto: Pixabay (Couleur )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply