Imamo zemlju pogodnu za voće, država mladima treba da da vetar u leđa (SRB)

Selo Sipić kod Rače postaje poznato po proizvodnji lešnika. Zasadi lešnika se prostiru na sedam hektara a zanimljivo je to što je većina zasada stara više od trideset godina. Ivica Blagojević se već devet godina bavi proizvodnjom lešnika a pored toga gaji i šljive koje se prostiru na pet hektara.

Ivica Blagojević, voćar iz sela Sipić kod Rače pre devet godina kupio je dva hektara zasada lešnika starog oko četiri decenije. Za žbunasti oblik lešnika kažu da može da traje i čitav vek. Trenutno je u punom rodu i u proseku po žbunu daje 4 kilograma lešnika.

“Konkretno kod žbunastog lešnika specifično je to što uvek možete da ga podmlađujete jer se ostavljaju mladari koji izlaze iz korena dole i ta grana se ostavlja da menja granu koja je već istrošena. Lešnik kao lešnik je vrlo zahvalan zato što ne mora odmah da se proda. Što se cene tiče cenu nam određuju uglavnom Turci jer su oni i najveći proizvođači lešnika i njemu dosta varira cena, ide od nekih 600 dinara a pre par godina je znao da izađe i na 2000 dinara. Što se tiče zemlje imamo je jer je na selima sve više zemlje koja se ne obrađuje ali opet iza svega bi trebalo da stane i država kako bi dala mladim ljudima vetar u leđa da krenu da se bave ovim”, rekao je Ivica.

Ivica Blagojević lešnik plasira na domaće tržište. Lešnik i nije toliko poznat među voćarima međutim u selu Sipić lešnici se prostiru na sedam hektara.

” To su uglavnom zasadi koji su stariji preko 30 godina. Samo jedan hektar je naš meštanin odavde posadio a ovih šest hektara su ljudi iz Beograda koji su tada, kada je postojao taj neki program zeleni plan, kupovali ovde zemlju i sadili lešnike. Zašto su oni iz Beograda došli ovde i kupili zemlju jer su im ipak bliži Mladenovac i Smederevo-to samo ide u prilog tome da je naše područje idealno za lešnike”, dodao je on.

Ivica pored lešnika gaji i šljive i to na skoro pet hektara. Sa proizvodnjom šljiva počeo je pre osam godina i gaji čačanske sorte, ranu, lepoticu i rodnu. Rezidba i prvo prskanje je u većini voćnjaka već obavljeno.

“Ranije se moj otac bavio poljoprivredom ali ratarstvom a ja sam prvi ovde u selu posadio voće na ovolikoj površini jer su ovde uglavnom bili neki kućni zasadi koji su brojali maksimalno trideset do četrdeset stabala tako da sam ja prvi u selu krenuo sa nekom većom proizvodnjom bar što se tiče šljiva. Da bi se ljudi bavili voćarstvom mora da postoji neka priča, da bi uspeli i smeli da rizikuju i uđu u sve to jer nije to jednogodišnja biljka i tu treba nekoliko godina gajiti da bi došli do nekog rezultata”, rekao je Ivica.

Poslednjih godina otkup šljiva je bio nestabilan, cene su varirale a izvoz u Rusiju je bio obustavljen. Zbog toga se Ivica odlučio i za proizvodnju čokoladiranih suvih šljiva koje su na lokalnom tržištu imale dobru potražnju.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay (Myriams-Fotos)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply