Stanković: Setva kukuruza košta 480 evra, suncokreta 380, soje 440… (SRB)

Vojislav Stanković: Setva termofilnih biljnih kultura u 2020. godini

U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i prometu biljni proizvodi zauzimaju veoma važno mesto. Značaj proizvodnje i prometa biljnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke.

Pored naturalne proizvodnje i prometa, povećanjem broja tržišnih potrošača, razvojem i urbanizacijom i rastom životnog standarda, neophodnost svakodnevne potrošnje biljnih proizvoda, prerađenih i pripremljenih za prodaju, neposredno doprinose širenju i usavršavanju – modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda.

Udeo biljnih proizvoda  u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i šire u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine  vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Od ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, na ratarsku proizvodnju otpada nešto iznad polovine. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda za ishranu ljudi i stoke, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog prometa i tržišta ovih proizvoda. U razmatranju osnovnih proizvodnih pokazatelja polazi se od njihove klasifikacije na: žita, industrijsko bilje, povrtarske biljke i stočne hrane-krmnog bilja kao i ranog voća.

Predviđena struktura beljnih termofilnih kultura u proletnjoj setvi 2020.

Početak prolećne setve zavisi od aktuelne temperature zemljišta. Meteorolozi sa puno optimizma ukazuju da sa setvom može da se krene već sredinom marta. Pedviđanja su da će temperatura u oraničnom sloju zemlje iznositi potrebnih 8 stepeni Celzijusa. Veliki posao predstoji ratarima. Prolećnu setvu treba odrediti na oko 2-2,1 miliona hektara. Troškovi setve prema aktuelnim cenama su oko 20% veći u odnosu na prethodnu godinu i to pre svega zbog rasta cene hemije: mineralnog đubriva, herbicida i pesticida.

Za osnovne ratarske termofilne biljne kulture procene su da će za hektar setvenih površina biti potrebno: kukuruz 480 evra po hektaru, suncokret 380 evra po hektaru, soja 440 evra po hektaru i šećerna repa 530 evra po hektaru. Planovi setve će biti realizovani zavisno od potreba tržišta (domaćeg i stranog) i kretanja cena.

Kao i sve privredne delatnosti, svako zasnivanje nove proizvodnje ima i svoju troškovu stranu koja se definiše međufaznom potrošnjom. Osvrt je svakako na inpute koji se troše u procesu setve (đubrivo, seme za reprodukciju i sadni materijal i energente.

Od 2007. do 2018. godine, međufazna potrošnja u poljoprivredi prosečno je iznosila  57,9% vrednosti proizvodnje poljoprivrede, pri čemu najveće učešće beleži u 2010. godini (59,2%), dok je u 2008. godini zabeleženo najniže učešće (56,7%).

Međufazna potrošnja se definiše kao vrednosti robe i usluga koje se troše kao ulaganja (inputi) u procesu proizvodnje, osim osnovnih fondova, čija se potrošnja prikazuje kao potrošnja osnovnih fondova (amortizacija). Ova roba i ove usluge mogu biti ili transformisane ili potpuno potrošene u procesu proizvodnje.

Proizvodi iskorišćeni za međufaznu potrošnju se prikazuju u momentu kada ulaze u proces proizvodnje i vrednuju se po kupovnim cenama u tom momentu.

Kupovna cena je, u trenutku nabavke, iznos koji stvarno plaća kupac za nabavljene proizvode, a koja uključuje sve poreze minus subvencije na proizvode (osim odbitnog PDV‐a), kao i iznos za transportne troškove koje kupac posebno plaća za preuzimanje isporučene robe na traženo mesto u dogovoreno vreme.

Elementi međufazne potrošnje su: seme i sadni materijal (potrošnja unutar gazdinstva ili nabavljena iz trgovine), energija i maziva, đubriva i druga sredstva za unapređenje kvaliteta zemljištasredstva za zaštitu bilja, veterinarske usluge, stočna hrana (potrošnja unutar gazdinstva ili nabavljena u trgovini), održavanje materijala i objekatapoljoprivredne usluge i ostala dobra i usluge.

Vrednost međufazne potrošnje u 2018. godini iznosila je 2.146 miliona evra., što predstavlja rast od 9,0% u odnosu na prethodnu godinu. Realni nivo međufazne potrošnje beleži rast od 8,9%, dok su cene inputa pale za 0,1%. Međufazna potrošnja se za 2019. godinu procenjuje na 2.339,6 miliona evra

U periodu 2007–2018. godine, u strukturi ukupnih troškova gazdinstava najveće prosečno učešće imaju troškovi za stočnu hranu (35,4%), a potom troškovi za ostala dobra i usluge (13,1%) i energiju i maziva (12,3%). Đubriva i druga sredstva za unapređenje kvaliteta zemljišta učestvuju u proseku sa 10,1%, dok seme i sadni materijal učestvuju u proseku sa 8,6%. Najniže učešće imaju troškovi za održavanje objekata (1,6%).

Izraženo u apsolutnim pokazateljima u 2019 godini prosečni  troškovi poljoprivrede na gazdinstvima Srbije, koji obuhvataju sve biljne kulture su iznosili za đubrivo i ostala sredstva za unapređenje kvaliteta zemljišta 236,2 evra,  seme i sadni materijal 201 evro i energiju i maziva 287 evra.

Proizvodnja kukuruza je ekonomski najznačajnja za poljljoprivredu, odnosno privredu Srbije u celini. U bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje u pojedinim godinama sa oko 25%, što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, a dosadašnji motiv za povećanom proizvodnjom su stabilne otkupne cene zbog visokog učešća ove žitarice u izvozu.

Proizvodnjom industrijskog bilja obezbeđuje se sirovina za prerađivačku industriju i ima važan tehnološki, komercijalni i privredni značaj. Preradom dobijaju se značajni prehrambeni proizvodi – konzumni šećer, jestivo ulje, i sl., kao i brojni nuzproizvodi koji se koriste u ishrani stoke, sačma (pogače), rezanci i ostali. Ova proizvodnja ima snažnu podršku prerađivača, što obezbeđuje stabilnost proizvodnje i sigurnost primarnih proizvođača.

U procesu promena setvene strukture, kreatori poljoprivredne politike su, direktnim podsticajima-subvencijama (po ha setvene površine i ostvarenog obima proizvodnje), značajnije doprineli rastu setvenih površina pod industrijskim biljem. Ostvaren je rast setvenih površina za 25%, u odnosu na prosek 1996-2000. godine, sa povećanim udelom u ukupnim oraničnim površinama na oko 20%.

Suncokret u Srbiji ima dobre agroekološke uslove i predstavlja industrijsku biljku, čijom se preradom dobija jestivo ulje. Suncokretovo jestivo ulje koristi se za potrošnju u konzumnom obliku i kao sirovina u pojedinim granama industrije /prehrambena, farmaceutska i drugim). U Srbiji se uzgaja poslednjih godina na preko 200.000 hektara i u strukturi ukupnih oraničnih površina učestvuje sa 8-9%. Poslednjih godina ostvaren je rast setvenih površina pod suncokretom za 19% u odnosu na prosečne setvene površine iz perioda 1996-2000. godine. Prosečni prinosi iznose oko 2-2,2 tone, što je iznad evropskog proseka za oko 0,8 tona. Na ostvareni prinos deluju razni faktori, od koji su: izbor odgovarajućeg hibrida, region gajenja, rokovi setve, klimatski uslovi, tehnika i tehnologija proizvodnje, osnovni.

Soja se intenzivnije proizvodi na našem prostoru od polovine sedamdesetih godina, uvođenjem novih sorti i primenom intenzivnije agrotehnike. Poslednjih godina setvene  površine su iznosile preko 200.000 hektara, što je za 50% iznad istih u periodu 1996-2000. godine, sa udelom u ukupnim oraničnim površinama od 6%. Prosečan prinos soje kod nas iznosi oko 2-2,4 tone po hektaru i veći je od suncokreta. Prinosi kod nas su neznatno veći od evropskog proseka za oko 0,2 tona. Na ostvarene prinose deluju klimatski faktori, primena agrotehnike, upotreba hemijskih sredstava i drugo.Šećernaa repa industrijsku biljku, čijom se preradom  proizvodi konzumni šećer. Novom uredbom EU reformisano je tržište šećera na ekonomskom prostoru EZ čime je i Srbija izgubila preferencijalni status. To je doprinelo znaćajnom smanjenju površina pod tzv. Kraljicom ratarskih kultura. Cena šećera se kotira na principu berzanskih cena sa značajnim fluktuiranjem, što dodatno destimuliše proizvođače.

Proizvodnja duvana i površine pod duvanom gube značaj koji su nekad imale iz poznatih razloga. Trenutno se duvan gaji na oko 5-6 hiljade hektara, što je za 15% manje u odnosu na prosek iz 1996-2000. godine.

Proizvodnja povrća u Srbiji je veoma značajna iz osnovnih razlogp: proizvodnja je po obimu velika i raznovrsna, na osnovu ove proizvodnje razvila se je prerađivačka industrija (topla, hladna prerada, dehidriranje i slično, povrtarskom proizvodnjom bavi se veliki broj domaćinstava, često predstavlja sekundarnu delatnost i služi u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba, i povrtarska proizvodnja angažuje dosta radne snage i predstavlja izvor egzistencije velikog broja ljudi.

Setvene površine pod povrćem, iznose oko 285 hiljada hektare, za ozime i jare kulture i zadržale su udeo od 6% u ukupnim oraničnim površinama. U strukturi setvenih  površina pod povrtarskim biljnim kulturama dominiraju: krompir, sa udelom od oko 30% (sa udelom od oko 2,8% u ukupnim oraničnim površinama), pasulj, sa udelom od 8,1%, crni luk, sa udelom od 6,8%, grašak, sa udelom od 4,2% kupus i kelj, sa udelom od 7,4% paradajz, sa udelom od 7,2% i paprika, sa udelom od 6,8%.

Nosioci proizvodnje u povrtarstvu su mali proizvođači koji dobro rade ali nisu tržišno orijentisani. Većina od njih pravovremeno prihvata i primenjuje savremena tehnološka rešenja, a problem malih proizvođača, za razliku od krupnih, je plasman robe. Usled toga ukazuje se potreba za udruživanjem čime bi se obezbedila veća kreditna sposobnost proizvođača i ulaganja na unapređenju plasmana robe. Istovremeno, potrebno je pojedine regione specijalizovati za određenu proizvodnju, organsku i integralnu, sa kontinuiranim promotivnim aktivnostima. Domaća proizvodnja obezbeđuje po mišljenju samih proizvođača, proizvode boljeg kvaliteta od uvoznih. U sezonskom periodu prisutna je i pozitivna konkurencija, što proizvođačima obezbeđuje i veće cene.

Klimatski uslovi u Srbiji pogoduju razvoju proizvodnje krmnog bilja, koje u ukupnim oraničnim površinama u dužem vremenskom periodu ima stabilan udeo od oko 14%. U strukturi setvenih površina pod krmnim biljem poslednjih godina, dominiraju: lucerka, sa udelom od 41,6%, detelina, sa udelom od 26,5%, kukuruz za krmu, sa udelom od 4,5%, grahorica, sa udelom od 1,7%, stočna repa, sa udelom od 1,2% i stočni grašak, sa udelom od 1%. Gazdinstva sa integralnom biljnom-stočarskom proizvodnjom su veći proizvođači krmnog bilja i pored bilansne neravnoteže stočnog fonda i krmne baze. Srbija raspolaže dobrim genetskim potencijalima i resursima za proizvodnju krmnog bilja, što obezbeđuje dovoljne količine bilja za ishranu stoke. Proizvodnja je obimnija i prinosi su veći u regionima koji se navodnjavaju. Celokupna proizvodnja krmnog bilja plasira se na domaćem tržištu, dok je u izvozu zastupljeno lucerkino brašno i seme krmnog bilja sa izuzetno iskazanom konkurencijom. Stepen uvozne zavisnosti u snabdevanju inputima je značajan, a pored opreme, uvozi se i seme trava.

Izvor: Agrosmart

Autor: Vojislav Stanković

Foto: Pixabay (kie-ker)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Leave a Reply